Draga moja mala devojčice,
konačno je ponovo došao taj dan. Naš dan, onaj koji uvek isčekujemo sa velikim uzbuđenjem. Iako se danas dešava po 37 put, isti je kao i kad se prvog puta zbio. Naprosto ne može da se promeni, čak i kad bi, nekim čudom, to poželeli.
Danas, ležeći u našem krevetu, zamišljam jedan kišan dan, ali ne neki veliki pljusak već da kiša onako lagano pada kao da se proliva sa neba. Ulice na sve strane prazne, nigde nikog nema. Ja i ti stojimo sami zagledani jedan u drugog. Nepomičnih pogleda smešimo se i dodirujemo rukama ne bi li sklonili neku kap kiše koja je pala tako da remeti mir. Tražimo još veću tišinu nego što već postoji. Jednostavno želimo da se izolujemo od čitavog spoljašnjeg sveta. Ne želimo da iko uznemiri naš savršeni trenutak sreće i spokojstva za koji se potajno nadamo da će potrajati što duže. Gledamo se tako kao da nešto tražimo, a svesni smo toga koliko smo veliku stvar već pronašli. I tako s vremena na vreme pojavi se po koji osmeh, neka lepa i topla reč, malo nežnosti tek da prekrijemo hladnoću koja provejava pored nas. Savršenstvo u režiji tvog i mog srca. Onako kako nismo mogli ni da pomislimo, ni da isplaniramo. Tako, desilo se samo od sebe, totalno spontano. Ali mi smo na to navikli. Kod nas se najlepše stvari dešavaju iznenada i bez najave i nekog velikog plana. Baš kao što je slučaj i sa našom srećom. Jer ko zna kako bi ovo izgledalo da nije imalo toliku dozu spontanosti i neočekivanosti. Sa ove tačke gledišta nas to i ne zanima. Mi smo jednostavo zadovoljni onim što imamo kao i naćinom kako je do toga došlo. Znam, ti ćeš sad pomisliti i da ni za šta na svetu ne bi to menjali, a kakav bi ja to dečko bio kad to ne bih znao? Verovatno kao i svaki drugi koji je tek u fazi da misli da je zaljubljen. A sad ide ono tvoje da ja nisam kao i svaki drugi i da sam za tebe nešto posebno. Sve znam, poznajem te kako dišeš. Mada ja sam to oduvek i želeo. Ne da budem poseban čitavom svetu, već samo jednom osobi za koju mogu da kažem, čista srca i duše i sa onim istim žarom kao i prvi put, da je volim. Jer šta će ti život ako imaš ljubav, a svi te smatraju posebnim ili ako te jedna osoba smatra posebnim iako ljubav ne postoji. Meni svakako ne traba, a znam da ne treba i tebi.
konačno je ponovo došao taj dan. Naš dan, onaj koji uvek isčekujemo sa velikim uzbuđenjem. Iako se danas dešava po 37 put, isti je kao i kad se prvog puta zbio. Naprosto ne može da se promeni, čak i kad bi, nekim čudom, to poželeli.
Danas, ležeći u našem krevetu, zamišljam jedan kišan dan, ali ne neki veliki pljusak već da kiša onako lagano pada kao da se proliva sa neba. Ulice na sve strane prazne, nigde nikog nema. Ja i ti stojimo sami zagledani jedan u drugog. Nepomičnih pogleda smešimo se i dodirujemo rukama ne bi li sklonili neku kap kiše koja je pala tako da remeti mir. Tražimo još veću tišinu nego što već postoji. Jednostavno želimo da se izolujemo od čitavog spoljašnjeg sveta. Ne želimo da iko uznemiri naš savršeni trenutak sreće i spokojstva za koji se potajno nadamo da će potrajati što duže. Gledamo se tako kao da nešto tražimo, a svesni smo toga koliko smo veliku stvar već pronašli. I tako s vremena na vreme pojavi se po koji osmeh, neka lepa i topla reč, malo nežnosti tek da prekrijemo hladnoću koja provejava pored nas. Savršenstvo u režiji tvog i mog srca. Onako kako nismo mogli ni da pomislimo, ni da isplaniramo. Tako, desilo se samo od sebe, totalno spontano. Ali mi smo na to navikli. Kod nas se najlepše stvari dešavaju iznenada i bez najave i nekog velikog plana. Baš kao što je slučaj i sa našom srećom. Jer ko zna kako bi ovo izgledalo da nije imalo toliku dozu spontanosti i neočekivanosti. Sa ove tačke gledišta nas to i ne zanima. Mi smo jednostavo zadovoljni onim što imamo kao i naćinom kako je do toga došlo. Znam, ti ćeš sad pomisliti i da ni za šta na svetu ne bi to menjali, a kakav bi ja to dečko bio kad to ne bih znao? Verovatno kao i svaki drugi koji je tek u fazi da misli da je zaljubljen. A sad ide ono tvoje da ja nisam kao i svaki drugi i da sam za tebe nešto posebno. Sve znam, poznajem te kako dišeš. Mada ja sam to oduvek i želeo. Ne da budem poseban čitavom svetu, već samo jednom osobi za koju mogu da kažem, čista srca i duše i sa onim istim žarom kao i prvi put, da je volim. Jer šta će ti život ako imaš ljubav, a svi te smatraju posebnim ili ako te jedna osoba smatra posebnim iako ljubav ne postoji. Meni svakako ne traba, a znam da ne treba i tebi.
Always and forever
Littlesoul
TI si moj adjeo koji je dosao u moj zivot da cini sve lepo za mene i da me cuvka. :***** Ovako nesto lepo samo ti mozes da uradis za mene. :) :******
OdgovoriIzbrišiNaravno da jesam :* Svako vece te gledam i cuvkam :* <3
Izbriši